Nemam osecanja

– Izgleda da nemam mnogo osecanja ili imam problema da osetim emocije. Sta da radim?

– U besplatnim uputstvima koje su u besplatnom paketu za download, ja bukvalno objasnjavam i kazem: PROBAJTE da osetite emocije. Ne kazem: Osetite emocije. Vrlo cesto kad ljudi probaju da osete emocije, oni ce to i uraditi. Ako probaju da osete emocije, proces ce jos uvek funkcionisati. Pokusaj da se osete je vazniji od toga da se osete.

Obicno kad ljudi pokusaju da osete, oni mogu lako da osete jer tako se najpre radi na problemu. To ne bi trebalo da bude problem. Ako neko nema nikakvo osecanje prikaceno na nesto, zasto pokusava uopste to da obrise? Ponekad ljudi misle da bi TREBALO da osete nesto u vezi toga i zele to da obrisu. Ne znam, moguce, pretpostavljam.

Ali najvaznije je da doslovno pratite uputstva. Probajte da osetite osecanje. Ako to znaci da ga stvarno osetite, sjajno. Ako ne, onda stvarno nije vazno. Proces ce jos uvek funkcionisati. Razdvajanje tog osecanja od tog dogadjaja ili tog secanja ili sta god je to, ili necega u buducnosti… Proces ce jos uvek funkcionisati. To ce zaustaviti tu osobu od osecanja tih stvari kada kasnije misli o tome i ne koristi klik trek.

– Recimo da ovako razmisljam: Ja sam gubitnik. Kad mislim o tome da sam gubitnik, secanja mi naviru. I to je vrlo zivopisno. Ali nemam nikakvih osecanja o tome. Trudim se jako, ali cini mi se kao da je nula, mozda jedan ali mi stvarno izgleda kao da nemam emocija. Ali, ponavljam, secanja mi iskacu i jako sam svestan toga. Bum! Stalno… I cim pomislim da sam gubitnik, iskacu. Dakle, da li je to komunikacija iz podsvesti da je secanje vazno, mozda su secanja potisnuta, ili tako nesto? Ako pokusavam zaista jako, ali je jos uvek nula, da li treba da pokrenem klik trek na tome?

– Ja mislim da zaista ima smisla pokrenuti klik trek na necemu takvom. Ako isto secanje nastavlja da se javlja u umu, u vezi sa problemom koje je problematicno, onda da. A razlog za to je sto podsvest, kao sto smo pricali ranije, je zastitnicka. Tezi da zastiti osobu od bilo koje opasnosti, stvarne ili imaginarne. Primarna funkcija podsvesti je da stiti osobu i jedna od stvari koju ponekad cini je da je stiti od osecanja o necemu znacajnom. Ja zaista ne razumem u potpunosti zasto kod nekih osoba bira da zakljuca nesto u potpunosti. Ali definitivno to cini u cilju zastite. Ali ako to secanje nastavlja da se javlja u umu iz konteksta koji je vrlo problematican, onda da. Definitivno koristite klik trek na tom secanju dok god se to secanje ne cini povezano na bilo koji nacin, ne cini se vazno. Zato bih rekao: Da.

– Da, mislim da je to vazno u kontekstu problema. Klik trek ne brise secanja. Zar ne?

– Istina. Ne mozete ih se resiti. Ne mozete bukvalno obrisati secanje. Mozete potisnuti secanje, mozete izazvati da se secanje ne doziva u svest ali secanje ce uvek biti tu. Jeff, ti znas da sam ja hipnoterapeut, kao i kreator PSTEC-a. U slucaju da me ljudi pitaju da uklone secanje… Secam se jednog primera, jedna zena je otkrila da joj je muz bio neveran, i ona je zelela da to secanje nestane. Ja sam joj rekao da to nije prikladna strategija jer da ne samo da nije moguce da secanje nestane, ali cak i da pokusam, i ona moze izazvati da se secanje ne doziva u svest, emocionalni aspekt toga ce jos uvek biti prisutan u podsvesti. Zato sam joj rekao da je mnogo bolje prvo izboriti se sa emocijama i ostaviti secanje koje vec postoji.

– A ako probate da ga prikrijete na odredjen nacin, potiskivanjem, na kraju ce ipak izbiti. I ponekad ce biti cak i ruznije nego pre. U osecanjima…

– Tacno. Tako je.

– Govorim ovo iz mog licnog iskustva u vezi mojih secanja, bilo da je u pitanju neko vazno secanje ili pak, mozda, ruzno secanje, recimo to tako… Kada razmisljam o nekim secanjima na kojima sam radio u proslosti za koje sam u to vreme rekao: Vau, ovo je bilo traumaticno, i cak i kasnije je bilo traumaticno, sve dok nisam radio na emocionalnom aspektu, mislim na klik trek, i onda to otpustio, obrisao. Moje shvatanje se promenilo, ja jos uvek imam to secanje. Ponekad se secanje promeni malo, jer ga vidim iz drugacijeg svetla ali vecinom… I ovo je kako ja odredim da li treba da radim na tome ili ne… Kada pogledam to sada sto sam nekad nazivao traumom, sada to pogledam i kazem: Ma, to nije bilo traumaticno, znate, samo jedno od tih stvari. Tako nekako. I ustvari to je bilo odskocna daska za ovo, ovo i ovo sto je sve dobro. Dakle, to mi je dalo drugaciju perspektivu. Drugim recima, ja sam to oslobodio. U poslednjih nekoliko godina ne mogu pronaci secanje koje imam i koga sam svestan za koje mogu reci: Imao sam onda traumaticno vreme.

Ono sto hocu da kazem, ako imate nulu, na emocionalnom metru, ali jos uvek gledate u to kao na traumu ili groznu stvar to moze biti dobar znak da kazete: OK, sad cu da odradim klik trek na tome.

– Da, ja se slazem 100 posto sa tim, Jeffe. To je dobar nacin da se to objasni.